Moja baka ima  jednu staru drvenu kutiju u kojoj čuva svoje staro blago kako ona kaže.

Mene  je zanimalo  kakvo je to blago u toj kutiji. Zamolio sam baku da mi pokaže.U kutiji se nalazila stara bakina nošnja u kojoj se vjenčala i koju je nosila dok je bila mlada. Tu se nalaze i dukati, zlatnici koje je svaka djevojka nosila u miraz.Moja baka je jako vezana za te stvari.Mislim da ću te stare stvari i ja čuvati i još dugo o njima kad odrastem razmišljati.

                                                                                                  Marijan Jozić

Jedanput, kad sam išao na  tavan, zapazio sam jednu staru škrinju.Zanimalo me što je u toj škrinji. Mislio sam možda je blago? Upitao sam baku: „Što je u onoj škrinji na tavanu?“

Baka mi odgovori:“Unutra je moja  prošlost.“Dala mi je ključ. Ključ je bio star pa sam teško otključavao.Kad sam otvorio, vidio sam bakinu odjeću iz mladosti kad je bila mala kao ja sada.Pronašao sam i igračke tog doba te puno drugih predmeta.Shvatio sam, to je i moja prošlost.

           Anton Đurašin

Na tavanu moje kuće našla sam škrinju iz davnina. U njoj sam našla: narodne nošnje,ćupove,staro glačalo na žar,fenjer i još mnoštvo drugih predmeta. Pitala sam mamu što je to. Rekla  mi je da je to blago njezinih  i mojih predaka.

                                                                                                     Petra Ćuk

U mom zavičaju aktivan je veliki i mali folklor gdje se njeguju stari plesovi, pjesme i običaji.

Imamo nošnje iz prošlosti i pokazujemo igre i pjevamo pjesme koje nam pokazuju stariji.

      Luka Duvnjak

Moj zavičaj je blago svih nas koji živimo u njemu.On je prekrasan.Okružen je livadama, poljima, rijekama,šumama i selima.Moj je zavičaj meni poseban, lijep, prekrasan.U proljeće ljepote mog zavičaja dolaze do izražaja.Pojave se životinje,zelenilo cvijeće.Priroda je naše blago koje moramo čuvati.

Moj zavičaj ima mnogo sela i gradova od kojih je najljepše Rovišće.                                

                                                                              Mateo Dukarić

Moja obitelj ima kumove čiji su predci bili jako bogati čak su ih zbog novca nazvali „Kunovci“.Zbog toga sada oni imaju pravo malo blago. Na tavanu su čak pronašli vreće papirnatog novca njihovog pradjeda, a taj se novac i onda zvao kuna kao i danas, ali je puno drugačiji.

Kada je moja mama bila djevojčica, igrala se sa svakakvim neobičnim predmetima. To su bile razne male posude i  kućna pomagala npr.glačalo na žar, parafinski fenjer, glineni ćupovi i druge stvari.Bilo je i nekoliko škrinja sa nošnjama od domaćeg platna, te raznih prekrivača za krevete i ručno rađeni ukrasni ručnici. Žene su nekad prale rublje na ribnjacima, a nosile su ga u koritima raznih veličina. Kruh su mijesili u drvenim posudama koje su zvali grovača.

Žito su želi ručno sa srpovima i spremali ga u drvene posude koje su zvali lajtovi. Sve poljoprivredne poslove radili su ručno.

Pomagali su jedni drugima. Tako su se više družili i bilo im je lijepo.

                                                                                          Lea Dukić